Profesor

Priznala sam mu da sam već dva puta prisustvovala njegovom izlaganju o knjizi koja ga je proslavila i da nisam smela da podignem ruku i postavim pitanje. Naravno, pocrvenela sam u sred rečenice.

Ovlaš se nasmešio, ne skrećući pogled sa puta. Vozio je meko; gotovo da smo klizili po asfaltu. „Slobodno pitajte sada“, rekao je, „ako pamtite pitanje. Ili ga sačuvajte za predavanje. Treća sreća.“

Tabla pored puta nas je obavestila da nas posle skretanja levo čeka Muzej. Poslednjih trista metara prešli smo u tišini. Parking je bio poluprazan, pa je bilo lako naći slobodno mesto. Sačekala sam da zaključa auto i uzme aktentašnu, pa zajedno produžismo do ulaza.

Hodnici su impozantno dugački. Osvrćem se oko sebe i pokušavam da upijem što više arhitektonskih detalja, ali nemam vremena da im se previše posvetim, da ne bih izgubila nit u razgovoru. Profesor priča o sali u kojoj će održati predavanje, odaje mi tajna mesta gde ću najbolje čuti izlaganje koje sam već znala napamet. Stižemo do vrata iza kojih ga čekaju ljudi koji drže kulturu i nauku na nogama u ovoj zemlji. On prolazi kroz njih, ja nastavljam lutanje i potragu za kutkom u kojem ću moći da učim dok čekam predavanje.

Minuti i sati prolaze, a ja ne ustajem sa klupe na kojoj iznova čitam iste formule. Ne usuđujem se da odem na njegovo predavanje. Previše sam ogolila sebe u njegovom automobilu. Ako tad nije shvatio, u prvom mom pogledu pročitaće sve. Zato sedim u hodniku, umesto u amfiteatru.

Kao da sam tamo, vidim kako me traži među slušaocima i uspeva da ne promeni izraz lica kada shvati da nisam tu. Čak i oni koji ga najpažljivije slušaju misle da je za njegovu ozbiljnost zaslužna tema o kojoj priča. Žao mi je, profesore. Ne mogu više da se pretvaram.

Procenjujem da je dovoljno vremena prošlo i da više nismo u istom zdanju. Pokušavam da pronađem izlaz, ali mi uspeva tek posle desetak minuta lutanja. Ispred Muzeja je par studenata koji jedu i puše dok glasno diskutuju o predavanju koje sam propustila. Dobro je, nisam prerano izašla, pomislim sa olakšanjem. Ali, osećam nečiji pogled na leđima. Na terasi prvog sprata stoji profesor. Sam. Stoji i gleda me.

Naglo se okreće nalevo i napušta terasu. Znam da je krenuo ka meni, ali ne mogu da ubedim noge da me odvedu odavde. Stojim i zadrhtim kad osetim vetar na obrazu. Stojim i čekam ga.

Ubrzo se pojavljuje na vratima i brzo mi prilazi, a ja ne mogu da se pomerim, niti da progovorim. Zato govori on, kad se približi dovoljno da ga samo ja čujem.

„Ali, ne haj, draga

za sve nemile reči

koje od drugih čuješ…“

Ruska pesma, odjeknulo je u mojoj glavi glasnije od stihova koje je izgovarao. On mi recituje Rusku pesmu!

Prolaznici nisu mogli da naslute borbu koja se u meni odvijala – umirila sam telo u potpunosti i jedva disala. Nije ni on, ali mislim da je je bio svestan. Gledao je u daljinu, negde iza mog desnog uha; recitovanju je pristupio potpuno školski, kao da je proračunao da će sa glasom lišenim emocija biti ubedljiviji.

Uostalom, ako zauzda emocije, lakše može da se pravi da mi je, eto, tek tako izrecitovao pesmu, bez skrivenih i javnih značenja, da nije u potpunosti razgolitio dušu predamnom i slomio koje rebro u grudnom košu omogućavajući mi pristup njegovom srcu.

Završio je. Ne pomeramo se, jer kada se budemo pogledali, čarolija će se razbiti, a njeni delovi zariti u stvarnost poput noževa. On se plaši moje reakcije, shvatam. Plaši se da sam ga pogrešno razumela, ili pravo, ali da mi se ne sviđa ono što čujem.

Studenti se i dalje šegače na pauzi, dok im cigarete dogorevaju. Golubovi kljucaju ostatke njihovih obroka. Vetar miluje krajičke moje suknje, Naizgled je sve isto.

„Možete li da me odbacite deo puta?“, pitam, i dalje staklastog pogleda.

Klima glavom.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s